Kada vam se odjednom neke stvari poslože i postanu kristalno jasne. Odjednom vam se čini da ste progledali i da zapažate i doživljavate stvari na drugačiji način.
Na moju veliku sreću tokom studija sam imala profesorku marketinga koja mi je omogućila jedan takav „Aha“ momenat. Ostala sam joj večno zahvalna jer mi je mnogo promenio život, tj. moju percepciju.
Jednoga dana na završnoj godini u naš amfiteatar je došao jedan uglađeni gospodin u beloj košulji i crvenoj leptir mašni. Profesorka marketinga ga je predstavila kao svog kolegu koga povremeno zove da gostuje na njenim predavanjima.
Profesor je došao i rekao: „Zadržaću se ovde sa vama vrlo kratko, jer ono što imam da kažem neće trajati dugo. Na vama je na koji način ćete to što kažem prihvatiti i koristiti u svom životu budućih menadžera, marketing stručnjaka, ekonomista, roditelja, prijatelja, dece.“
Na katedru je stavio čašu i ispunio je vodom.
Svim mojim kolegama se ukazao osmeh na krajičku usana i verujem da smo svi pomislili da ćemo slušati još jednu od priča o polupunoj ili polupraznoj čaši.
No profesor nije išao u tom pravcu. Pitao nas je: „Koliko je teška ova čaša vode, šta mislite?“
Ređali su se mnogobrojni odgovori: 50 g, 2 dl, 300g…
Profesor je odgovorio: „Sa mog stanovišta i iskustva, težina ove čaše nije bitna. Sve zavisi od toga koliko dugo je držim. Ako je držim na minut ili dva, ona je prilično laka. Ako je držim jedan sat u ovom položaju, verovatno bi ruka počela da me boli. Ako bi trebalo da je držim ovako ceo dan, sigurno bi me uhvatio grč, moja ruka bi utrnula što bi me navelo da ispustim čašu. U svakom slučaju, težina čaše se ne menja, ali što je duže držim, osećaj je teži.“
Student za studentom je počeo da klima glavom sa odobravanjem, a profesor je nastavio: „Vaši stresovi, brige i strahovi u životu su veoma nalik ovoj čaši vode. Razmišljajte o njima neko vreme i ništa se neće desiti. Razmišljajte o njima malo duže i počećete da bivate zabrinuti. Razmišljajte o njima celi dan, i vi ćete se osećati potpuno slomljeno i utrnulo – nesposobno da uradite bilo šta drugo dok ih ne pustite. „
Svi smo ga posmatrali sa poluotvorenim ustima očekujući odgovor na postavljenu problematiku. On nas je samo pogledao pošto je popio gutalj vode i rekao: „Spustite čašu.“ i napustio teatralno amfiteatar.
Svako sa svojim mislima je ostao da ćuti do kraja časa. Verujem da sam sa tog predavanja iskoristila maksimum jer sam po prvi put u životu počela da preispitujem svoju percepciju i razmišljam na temu njene korisnosti.
Percepcija ili opažanje je psihološki proces putem koga čovek dobija informacije o spoljašnjem svetu. Svako od nas spoljni svet doživljava na sebi specifičan način, što svakako zavisi od tipa ličnosti kojoj pripadamo, naših iskustava, uverenja i vrednosti.
Iz opažanja neke situacije nam proizilaze emocije (pozitivne ili negativne). Iz emocija proizilaze misli, a iz misli naše ponašanje koje nam je korisno tj. funkcionalno ili nekorisno tj. disfunkcionalno.
Kako bi promenili naše misli koje nas ustvari navode na stres i anksioznost – neophodno je da upoznamo sebe, kako posmatramo i doživljavamo svet i emocije koje od tih opažanja nastaju.
Svaka promena je održiva samo ako dolazi iznutra, a ne ako je inspirisana potrebama okruženja.
Ako ste u stresu, mislima koje vam donose nemir. Ako želite da se nešto promeni ka boljem u vašem životu, a možda i ne znate tačno šta. Ako ste spremni da se upustite u avanturu zvanu život i počnete da dišete punim plućima tu smo za vas.
dr Katarina Stojanović
Master IANLP
Autor programa Mind Up
