Koliko sam samo puta probala fantastične torte. Koliko sam samo puta videla recepte za iste, skoro 100% sigurna da će biti preukusne. A tek kolači! Oni što se tope ustima, sa laganim filovima koji nežno prelaze iz jednog u drugi. Sve te divne, slatke đakonije su retko kad proizvod konditorske industrije. One najlepše, one što najviše oduzimaju dah su remek dela kulinarskih veština vrednih domaćica koje uživaju praveći ih.
I tako mi dođemo u goste, te divne domaćice nam iseku parče torte i ponude nam. I mi uživamo jedući ih. Ne retko pitamo za recept i one počnu sa pričom…..za prvu kori ti treba……za treću koru…pa prvi fil, pa drugi….pa tu su seckani lešnici, pa listići badema, pa kondezovano kokosovo mleko, pa sve se mutu na pari, nikako direktno na vatri….milion nekih stvari koje nam u glavi naprave takvu sliku, doživljaj da samo čujemo sebe kako glasno govorimo: Ipak to nije za mene! Preskočiću! Lakše mi je da kupim gotovu! I sledeći put kada budeš pravila pozovi me – vragolasto kažemo 🙂
I sve je to ok, kada bi to tako ostalo samo na pravljenju torti.
Hajde sada da zamislimo svi zajedno da je torta, ta divna čokoladna ili voćna poslastica metafora za uspeh.
I tako mi čitamo u novinama, na društvenim mrežama i raznim portalima o uspesima drugih (baš kao što čitamo o receptima torti) ili pak gledamo na televiziji reportaže ili finansijske pokazatelje uspešnosti nekih ličnosti ili u našem društvu imamo prijatelja ili prijateljicu koja je uspešna u svom poslu. I tako povremeno ta naša prijateljica ili prijatelj nas pozove u goste kod sebe kući ili u neki restoran jer eto ima povoda za neko slavlje i mi imamo prilike da vidimo, čujemo, osetimo i doživimo delić njegovog uspeha, baš kao što smo imali prilike da probamo delić one čuvene torte koja nam se onoliko svidela sa početka priče. Mi probamo samo delić a našem prijatelju/prijateljici ili čak poznaniku ostaje cela torta samo za njega/nju. I tako mi pričamo i dodirnemo se teme njegovog ili njenog uspeha. I on/ona počinju da nam pričaju šta rade, kako i na koji način, koji su im izazovi i kako ih prevazilaze – a naš mozak verovali ili ne ponavlja istu priču kao kada smo onomad slušali recepturu za tortu – to je previše komplikovano za mene. On/Ona su imali sreće. On/Ona su snalažljiviji i pametniji od mene, meni to nikada ne bi pošlo za rukom. Preskočiću, i nije mi baš tako loše ovde gde sam. Bilo bi lepo da me i sledeći put pozove na ručak i u onu njihovu vikendicu na jezeru/ kuću na moru / brvnaru na planini….
I to je to !
Život se nastavlja i mi živimo i ako realno želite da sagledate svoj dan – stalno isčekujete petak, ili kraj meseca, ili početak leta, ili vikend, ili godišnji odmor ili….šta god – željno isčekujete novi dan, samo ovaj današnji da prođe. I tako se okrenete i već imate 40, 50, 60….u stalnom isčekivanju nečega za šta vam se čini da će vama doneti neki bolji ugođaj i osećanje veće ispunjenosti i zadovoljstva.
E ovde je ključno mesto gde se pravi ralika između uspešnih, ostvareni ljudi i onih koji to nisu.
Oni koji to nisu, čak i kada dođu do ove spoznaje nastavljaju po starom – jer previše je teško i naporno bilo šta promeniti, njihova analiza situacije u kojoj su ne pokazuje da je sada vreme za promenu, ne pokazuje ni kada će to vreme biti, ne pokazuje ni kako jer resursa nema za bilo koju vrstu micanja iz sadašnje situacije i oni imaju toliko toga na teretu i obaveza i odgovornosti da ne mogu tako sve promeniti, već bolje da se sačekaju neki bolji dani i kada budu našli vremena za promenu.
Uspešni znaju više ključnih stvari :
- Znaju da postave tačan, jasan cilj koji počinju da žive;
- Znaju da niko nije izgubio vreme, da bi ga oni našli i da sve što želje rade sada;
- Znaju da sada počinje ostatak života;
- Znaju da previše analize dovodi do trajne paralize;
- I znaju da je ključna priprema, priprema, priprema, priprema i onda dođe
PRILIKA !
Niko nikada nije rekao nikome: Hej ti, ti što si nezadovojan svojim poslom, ti što misliš da možeš i zaslužuješ više. Ti što misliš da nisi dovoljno cenjenj, poštovan i plaćen na svome poslu – sada odmah daj otkaz i započni sa nečim drugim.
Pa to bi bilo zaista ludo i u najmanju ruku neodgovorno, posebno od strane ljudi koji imaju porodice, decu prema kojoj imaju obaveze.
Dakle to nije plan. Smisao promene nije da ti radiš hiruške rezove ne misleći o posledicama istih. Smisao promene je da utvrdiš šta je ono što bi tebe učinilo zadovoljnim. Dakle pitanje nije šta je sve loše – već šta bi želeo umesto toga. Npr.
SITUACIJA – Moj posao je monoton i ne vidim mogućnost usavršavanja i napredovanja.
ŠTA ŽELIM UMESTO TOGA – Želim dinamičan posao na kome svakodnevno mogu svoje veštine i sposobnosti usavršavati i napredovati.
SITUACIJA – Radim za malu platu.
ŠTA ŽELIM UMESTO TOGA – Želim dobro plaćen posao.
Prilikom postavljanja cilja – što je jedna od najvažnijih veština koju poseduju uspešni ljudi – ključno je postaviti željeni ishod, a ne analizirati kako do njega doći !
Onog momenta kada nešto poželimo i počnemo da analiziramo kako ćemo do toga doći u 99% slučajeva ćemo odustati od sprovođenja u delo naše želje – jer mozak govori, baš kao u recepturi za tortu – TO JE PREVIŠE KOMPLIKOVANO, JA TO NE MOGU !
U našem nervnom sistemu postoji nešto što se zove RETIKULARNI AKTIVACIONI SISTEM (RAS). RAS je smešten u moždanom stablu mozga sisara i predstvalja snop nervnih vlakana poznati kao retikularna formacija. Ima udela u mnogim važnim funkcijama poput spavanja, hodanja, disanja, rada srca…. RAS izmeđuostalog ima za funkciju i filtera svih informacija koje dobijamo iz spoljnog sveta i odlučuje koje informacije će doći do vašeg mozga. RAS je mesto gde se sastaju vaše misli, osećanja i spoljašnji uticaji.
RAS je kao odeljnje za primanje i razvrstavanje pisama u jednom preduzeću. Razvrstava ih na one koje su veoma važne i koje idu direktoru (mozgu) i one koje i nisu tako bitne i koje mogu da ostanu u skladištu nepročitane. Kada direktor (mozak) dobije pisma, on daje instrukcije svojim zaposlenima (u ovom slučaju vašem telu) da izvede sve potrebne fizičke akcije neophodne za povinovanje instrukcijama koje je u pismu poslao direktoru (mozgu) RAS ili odeljenje za primanje i razvrstavanje pisama.
I tako ste vi npr. oslučili da bi mogli kupiti novi dušek. I odjednom gde god pogledate reklamiraju se dušeci. U novinama, na društvanim mrežama, na bilbordima na putu do posla i nazad, čak ste i po prvi put primetili da u vašoj ulici na samo 100 m od vašeg ulaza postoji prodavnica dušeka.
Dušek može da bude bilo šta – odmor na određenoj lokaciji, tačno određeni tip i boja automobila koji odjednom viđate svuda, tačno određeni tip/izgled momka ili devojke, ali i dodatne edukacije, seminari i poslovne prilike.
RAS je tesno povezan sa našim uverenjima i u tom smislu može raditi za nas ili protiv nas. Npr. ako je vaše uverenje da se do novca stiže samo teškom mukom i radom, vi ćete konstatno samo viđati za vas šanse koje samo ovo potvrđuju a potecijalno druge ljude koji dolaze na drugačiji lakši način po vama do novca ćete okarakterisati da su imali sreće, da su im zvezde naklonjene ili da su prevaranti.
Dakle u zavisnosti od toga kako razmišljate vaš RAS može raditi za vas ili protiv vas.
Ako želite da radi za vas, neophodno je da ga programirate da pazi na ono šta želite, a ne na ono što ne želite.
Da li biste mi poverovali ako bih vam rekla da svakodnevno imate priliku za boljim, kvalitetnijim ili plaćenijim poslom – samo vi to ne vidite. Vi ne vidite, ne opažate sve te šanse i prilike jer vaš RAS nema instrukciju od vas da to traži. Jer kada ste pomislili na posao iz svojih snova – prvo ste počeli razmišljati i analizirati KAKO? i istog momenta paralizirali vaš RAS da obavlja dalje posao za vas.
Dakle ne mislite kako ćete to nešto što želite postići, već želite i neka vam uvek bude vidno. Napišite ga svojom rukom kao cilj, ne u elektornskom obliku. Pisanje rukom uključuje do 10.000 pokreta i stvori na hiljade nervnih kontakata u vašem mozgu. Ovo objašnjava zašto pisanje rukom ima mnogo veći uticaj na vašu emocionalnu povezanost sa ciljem i vašu posvećenost njima.
Neka vaš napisan cilj uvek bude dostupan vašem oku. Neka njegova fotografija bude pozadina telefona, neka stoji zalepljen na vratima frižidera, nalepljena ceduljica na monitoru kompjutera…neka stalno mozak bude podsećan….i videćete kako se klupko polako odvija u vašoj glavi i kako će se odjednom pojavljivati informacije i prilike koje će dovesti mic, po mic do realizacije cilja.
Napišite, svojom rukom što više ciljeva. Nemojte misliti kako ćete ih realizovati, koliko su realni ili izvodiljivi. Samo pišite sve ono što biste želeli: bolji posao, više novca, veći stan, bolji automobil, da naučim španski jezik, da posetim Indoneziju, da osvojim Mont Everest, da posetim Luvr, da naučim da plešem tango, da završim fakultet, da naučim da sviram gitaru, da trčim maraton, da istrajem celogodišnji post, da skačem padobranom, da jašem konja…..nemojte analizirati, nemojte misliti da ste možda prestari za ono što želite. Samo pištite, pišite i posmatrajte svakodnevno svoj spisak.
Kroz Mind Up edukaciju radimo na našem RAS-u kroz koji možemo svet učiniti tačno onakvim mestom za život kakvim želimo. Osvešćivanje nesvesnih obrazaca ponašanja i davanje novih imputa/direktiva je proces u kome svaki naš polaznik uživa posmatrajući kako se njegov svet menja na bolje.
Pridružite nam se da rastemo zajedno !
dr Katarina Stojanović
Master NLP IANLP
BrainOBrain eduaktor i autor program Mind Up
