Sve je manje ljudi koji se sećaju vremena kada su se pisala pisma, slala putem pošte dragim ljudima, željno iščekivala da stignu izdaleka, čitala se iznova i iznova, čuvala se na posebnim mestima.
Još uvek čuvam kutiju sa pismima svojih srednjoškolskih drugova iz vojske, recimo.Verujem da bi nam danas bilo neprocenjivo iskustvo da ih zajedno čitamo.Zbog svega ovoga, meni je i dalje blisko pisanje rukom i razumem značaj rukom pisane reči na papiru.
O naučnim dokazima o tome koliko je pisanje rukom korisnije i značajnije za razvoj mozga kod dece ste verovatno imali prilike da čitate u brojnim tekstovima i člancima.Dokazano je da, nasuprot kucanju na tastaturi, pisanje rukom više podstiče razvoj mozga, poboljšava stil pisanja i izražavanja, pomaže kod nekih razvojnih poremećaja kao na primer kod disleksije, usporava proces starenja moždanih ćelija, smiruje nervni sistem i još mnogo toga.
No, u ovom tekstu bih se radije osvrnula na to da je pisanje rukom vrsta iskustva, doživljaja samog sebe.Kada pišemo rukom po papiru, ono što pišemo i o čemu razmišljamo nekako i ostaje deo nas, osećamo se ispunjenije i iskreniji smo i otvoreniji da sve svoje misli i osećanja pretočimo u reči.
Kada želimo da postavimo neke svoje ciljeve, mnogo veći efekat ćemo postići upravo zapisivanjem olovkom na papiru.Na taj način iza naših misli ostaje i jasan trag, otisak koji smo svojom rukom ostavili. Tako ostaje i određena bliskost između onoga što smo napisali i nas samih.Kada posle izvesnog vremena uzmemo i ponovo čitamo stare zapise, rukom pisane, možemo da primetimo sve promene koje su se u nama desile tokom vremena koje je prošlo, a gledajući oblik i nesavršenost slova i redova, čak možemo da se prisetimo i tadašnjoh osećanja, što doprinosi bliskosti i razumevanju sebe.
Bez radikalnog suprotstavljanja i isključivanja prednosti i mana pisanja rukom i kucanja na tastaturi, setimo se uvek da smo mi jedina bića sa sposobnošću pisanja i izražavanja individualnosti na taj način i održimo tu divnu naviku zapisivanja svojih misli za sebe i pisanjem lepih poruka i sadržaja za drage i bliske osobe.
U NLP-u se veliki značaj pridaje upravo pisanju rukom prilikom osvešćivanja emocija, formiranja ciljeva…
U Mind up programu se sve aktivnosti baziraju upravo na živoj reči i zapisivanju prilikom vežbanja posle svakog odrađenog segmenta .Nakon završenog NLP praktičarskog programa u Mind up-u, vratila sam se svojoj staroj navici zapisivanja svojih misli i osećanja, kao i jasnijoj formulaciji i postavljanju ciljeva i shvatila da zapisivanjem istih oni postaju mnogo jasniji i egzaktniji.Takođe, učeći o stilovima komunikacije i reprezentativnim sistemima, uočila sam da, kao dominantni vizuelac, mnogo efikasnije usvajam i pamtim ono što vidim formulisano i zapisano na papiru.
Kao „veliki komad“, sklona sam da prednost dajem procesu u odnosu na proceduru, a sada znam da je i jedno i drugo podjednako važno i da se procedura lakše ispoštuje kada se „stavi na papir“.
O ovome i mnogim drugim temama moźete da pročitate više posetom Mind up sajta, a moja topla preporuka za svakoga ko ima potrebu i želju za ličnim razvojem je da se otisne sa nama na ovo neverovatno lepo putovanje.
Izraz „Olovka piše srcem“ je jedan od mojih omiljenih, a ja ga dopunjavam rekavši da srce najbolje piše olovkom.
