Skip to main content

Život koji živimo može biti fascinantan, pun avantura, divnih iskustava, pun svetlosti, ljubavi, prijateljstava, uspeha…..no on može biti i dosadan, monoton, razočaravajući, tegoban, mračan, nepravedan, teskoban.

Kakav će biti naš život zavisi isključivo i samo od nas! Mi smo kreatori svoga života a ne životne okolnosti i sudbina.

Da, svakako svima od nas se dešavaju više ili manje ružne situacije –  no na nama je kako ćemo izazov pred nama rešiti. Da li ćemo kukati nad sudbinom svojom ili ćemo gledati na način da: „Neke oluje u životu postoje da rašćiste puteve!“

Da li ćemo živeti uljuškano, u poznatoj zoni koja nam možda i ne odgovara, ali kako kaže poslovica: „Bolje vrabac u ruci nego golub na grani“ ili ćemo se odvažiti da živimo život vredan življenja a ne preživljavanja, zavisi isključivo od nas!

Najteže je učiniti prvi korak, izaći iz zone konfora i započeti avanturu koja se zove život !

Većina ljudi kaže: „Želim da mi se ostvari moj san!“ Retko ko se odvaži da kaže „Želim da realizujem svoj san!“ Šta je ono što čini razliku? Zašto većina ne ostvari svoje snove, zašto su uvek u fazi maštanja i fantaziranja a ne u fazi preuzimanja akcije? Prvo u današnje vreme veliki broj ljudi više nema snove. Koliko uopšte često sanjate, maštate? A kao najvažnije većina nas se stavja u poziciju da žele da im se ostvari a ne u poziciji želim da realizujem svoj san. „Želim da mi se ostvari“ je pasivna pozicija, pozicija lične nemoći. Želim da realizujem svoj san je pozicija lične moći.

NLP (neurolingvističko programiranje) je grana pozitivne primenjene psihologije. To je metodologija koja nudi moćne alte, tehnike, veštine koje život menjaju na bolje, na kvalitetnije, na jasnije i konkretnije. NLP nam nudi jedan drugačiji pogled na svet. Svet u kome smo mi režiser, producent, scenarista i glavni glumac, a ne statista koji posmatra kako mu sopstveni život se odigrava pred očima a da on se samo tu i tamo ponekad uključi.

Da svima nama se čini da zaista smo mi ti koji o svemu odlučujemo, a da li je zaista tako? Da li smo završili škole koje smo želeli ili smo završili ono što smo mogli da upišemo ili što je bilo poželjno „profitabilno“ zanimanje ili smo pak nastavili koracima naših roditelja? Da li radimo poslove koji nas ispunjavaju, koji su u skladu sa našim uverenjim i vrednostima ili smo tu gde smo i boje nam je tu nego da čačkamo mečku pa da nemamo ni ono što sad imamo? Kakvi su naši porodični odnosi? Da li imamo ljubavi, poverenja, vere da se osetimo potpuno priznatim i oslonjenim na naše ukućane. Da li smemo u potpunosti da budemo oslobođeni i da kažemo sve što nam je na umu, ili često uhvatite sebe da prećutkujete ono što mislite radi „mira u kući“. I ima još mnogo polja na kojima se primenjuju isti obrasci. Mislimo da držimo konce u rukama, sanjamo neke snove, ili ih više i ne sanjamo i očekujemo da se desi čudo ili kažemo sebi – „Pa šta mi i fali ovako, moglo je i mnogo gore.“

A šta ako vam kažem da promene su moguće i da ne morate da promenite svoj posao, okruženje, porodicu, decu, prijatelje kako biste se osetili srećno i ispunjeno. Šta ako vam kažem da je sve do vas i do načina vašeg razmišljanja? I da je vrlo jednostavno. Da jedino što treba da imate je volje i želja da krenete putem promene….

Odvažite se da krenete na put promene, poboljšajte svoj život i život svog okruženja jer svi tragamo za srećom, no sreća je putovanje a ne destinacija !

 

Dr. Katarina Stojanović

Master IANLP

Autor programa MindUp