U današnjem svetu, roditeljstvo često može biti i uglavnom i jeste izazovno. Možemo se složiti da su pred današnjim roditeljima izazovi suštinski daleko drugačiji nego pred prethodnim generacijama roditelja, kao što su npr. tehnološki napredak i vreme provedeno pred ekranom, pretrpan raspored, finansijski pritisak, socijalni pritisak, balansiranje posla i porodice, mentalno zdravlje, poremećaji ishrane, društveni mediji, virtuelna stvarnost, multikulturalnost, različitosti…
Toliko puta sam sebe uhvatila u situaciji da previše razmišljam i preispitujem svaku svoju odluku koja je povezana sa prethodno navedenim izazovima, sve misleći kako i gde grešim, kakve će to posledice ostaviti na dete i naš odnos i tome slično.
Uloga roditelja u odgoju dece je neophodna za formiranje zdrave i samopouzdane ličnosti. Jedan od ključnih aspekata odgajanja dece je uspostavljanje granica. Granice su neophodne jer pomažu deci da razviju samokontrolu, odgovornost, sposobnost donošenja ispravnih odluka i poštovanje prema drugima. U ovom blogu istražićemo važnost uspostavljanja granica kod dece i pružiti nekoliko saveta za roditelje kako da to postignu.
Šta su granice i zašto su važne?
Granice predstavljaju jasne i dosledne smernice i pravila koja roditelji postavljaju kako bi usmerili ponašanje svoje dece. One pomažu deci da razlikuju poželjno odnosno korisno ponašanje od nepoželjnog i lošeg ponašanja. Granice takođe pomažu roditeljima da održe kontrolu nad situacijom i olakšavaju njihovu ulogu u vođenju i vaspitanju dece.
- Razumevanje važnosti granica kod dece Granice su kao „sigurnosna mreža“ za decu, njihova baza i osnova za sve dalje korake u životu. U tom smislu granice možemo izjednačiti sa nekim prvim moralnim I etičkim kodeksima sa kojima deca dolaze u dodir. Kada su deca svesna granica, osećaju se sigurnije i imaju jasnije orijentire. Osećaju da su na poznatom terenu, jer svakom čoveku pomaže osećaj da iza njega stoji jedan uređen sistem (u ovom smislu na nivou porodice kao mikrosistema), koji ima svoja pravila ali mu pruža i sigurnost. Granice im pomažu da nauče šta je prihvatljivo ponašanje, kako da se nose s frustracijama i da razviju odgovornost za svoje postupke. Osim toga, granice pomažu deci da nauče poštovanje prema drugima, jer postavljaju okvir za prihvatljivo ponašanje u društvenom kontekstu.
- Budite dosledni Doslednost je ključna kada je reč o uspostavljanju granica kod dece. Deca trebaju jasne smernice koje se primenjuju dosledno. Ako se reakcije na određeno ponašanje stalno menjaju ili se razlikuju od situacije do situacije, deca mogu postati zbunjena i neće razumeti šta se od njih očekuje, a možda će pokušati da i ih ignorišu. Na primer ako danas im dozvolimo da koriste telefon tokom obroka jer je na meniju nešto što manje vole ili su možda slabije jeli, a sutra ako poručujemo picu odjednom ne dozvoljavamo, teže ćemo ubuduće uspostaviti pravilo da se telefon ne koristi tokom obroka. Takođe će vrlo brzo shvatiti kada i kako mogu da se “provuku”, da prepoznaju kolebljivost koja stoji iza nedosledne primene granica i preokrenu je u svoju korist. Mogu svojim malim šestim čulom da prepoznaju popustljivijeg roditelja i fokusiraju se na relacije sa njim. Stoga je važno da roditelji usklade svoje stavove i budu dosledni u primeni granica.
- Jasno postavite granice i objasnite zašto Kada postavljate granice, budite jasni i konkretni. Koristite jednostavne rečenice i izbegavajte konfuziju. Na primer, ukoliko kažete „Budi dobar“, shvatićete da vi i dete različito percipirate šta znači biti dobar, u kojoj situaciji i na koji način. Zato je uvek bolje konkretizovati i reći npr. „Nije dozvoljeno udarati druge ljude“. Takođe je važno objasniti zašto su granice postavljene. Deci je lakše da razumeju pravila ako znaju svrhu i razlog koji stoje iza njih. Na primer, možete reći: „Ne udaraj druge ljude jer možeš da im naneseš povredu i povrediš njihova osećanja. Umesto toga, možeš reći šta te muči.“ Ako postavljate pravilo da ne smeju jesti slatkiše pre spavanja, objasnite da im to može poremetiti san i učiniti ih nemirnim. Ukoliko deci ne objasnimo svrhu granica i korist koju će oni sami imati od njihovog poštovanja, oni ih se mogu “slepo” pridržavati. To se uglavnom dešava iz straha od sankcije ili želje da nam ugode, a na taj način mogu postati takozvana “adaptirana deca”. Ovde pod tim terminom podrazumevamo decu a kasnije i odrasle ljude koji izvršavaju zadatke koje su im drugi nametnuli, često u nemogućnosti da odbiju i kažu “ne”, potpuno zavisne od nagrade spolja, od nekog drugog ko će ih pohvaliti. To je ona situacija kada nam roditelj kaže: “Zato što sam ja tako rekao i tačka.” Besmislena naredba koja ni na koji način ne pomaže razvijanju detetovog samopoštovanja i samopouzdanja.
- Praktikujte pozitivnu komunikaciju Umesto da koristite negativne reči kao npr. „ne možeš“, koristite pozitivne izraze poput „možeš kada završiš domaći zadatak“. Umesto da se samo fokusiramo na negativne posledice nepoštovanja granica, važno je pružiti pozitivnu povratnu informaciju kada se deca pridržavaju granica. Kada primetite da se dete pridržava granica ili pokazuje odgovorno ponašanje, pohvalite ga i nagradite. To može biti jednostavno izražavanje ponosa, ohrabrivanje ili davanje pohvale. Pozitivna povratna informacija motiviše decu da se pridržavaju granica i razvijaju samokontrolu.
- Budite primer i postavite realna očekivanja Deca često uče iz primera koje im roditelji postavljaju. Stoga je važno da sami budete primer ponašanja koje očekujete od svoje dece. Ako želite da se deca pridržavaju granica, vi takođe morate pokazati poštovanje prema granicama drugih ljudi i prema samima sebi. Budite dosledni u svojim postupcima i pokažite deci kako se nositi s frustracijom i konfliktnim situacijama na prikladan način: asertivnom komunikacijom, verbalizacijom emocija, usrdsređenošću na rešavanje situacije I slično. Sjajan način da i mi sami kao roditelji razvijamo ove veštine je rad na sebi, npr. putem https://mind-up.rs/nlp-za-odrasle/ edukacije. Razmislite o uzrastu, sposobnostima i temperamentu svog deteta kada postavljate granice. Očekivanje da dete sprovodi zadatke koje su izvan njegovih mogućnosti može dovesti do frustracije kako kod dece, tako i kod roditelja.
Zaključak: Uspostavljanje granica kod dece je važan deo roditeljstva. Granice pomažu deci da razviju samokontrolu, odgovornost i poštovanje prema drugima. Budite dosledni, jasno postavite realne granice i objasnite zašto su one važne. Koristite pozitivnu komunikaciju da biste podstakli pridržavanje granica i budite primer koji želite da vaša deca slede. Ulaganje vremena i truda u uspostavljanje granica će dugoročno doprineti emocionalnom i socijalnom razvoju vaše dece.
