-„A hoće li taj vaš NLP, taj MindUp program koji vodite, pomoći mom detetu u školi?“
-„Kako tačno mislite, pomoći u školi?“ – upitah roditelja koji je došao po više informacija o NLP MindUp programu za mlade.
-„Pa hoće li početi da dobija bolje ocene?“
-„Hoće, ako bude učio.“
-„Ali on ne voli da uči, po ceo dan je na telefonu ili zuji u prazno. I više ne znam šta ću sa njim. Sve što smo mogli mi smo mu dali. Privatni profesori, sve želje ispunjene, molili, pričali o budućnosti, ali ništa, nema pomaka. Još se on breca na nas, zalupi vrata, bude po nekada i grub. Eto, prosto on je lenj i totalno nezainteresovan za ono što smatramo važnim.“
-„Kako vam zvuči ideja da ne postoji lenjost, već samo nedostatak motivacije?“
-„Ok, ali ja ne znam više sa čime da ga motivišem. Uzimali smo Sony, telefon, zabranjivali izlaske, nudili novac, nagrade…. ali ništa nije upalilo i stvarno više ne znam šta dalje!“
Ovo je čest razgovor koji imam sa roditeljima. Na žalost, roditelji mi se najčešće obraćaju kada dođu do kraja sa svim resursima sa kojima raspolažu. Verovali su da su im oni dovoljni i da će oni to sami najbolje znati sa svojom decom. Jer, u krajnjem slučaju – Ko bolje poznaje moje dete od mene same? U početku i ne vidimo te sitnice koje nagoveštavaju krajnju nemoć koju imamo sa našom decom na kraju. Sitnica po sitnica, postaje na kraju ozbiljna krupnica.
Kako dolazi do toga?
Pružiti detetu krov nad glavom, pristojan život, omogućiti redovno školovanje i zdravstvenu negu je nešto što se apsolutno podrazumeva kada se odlučimo da zaigramo ulogu koja se zove roditelj.
Pored ovih neophodnih, elementarnih uslova, velika većina roditelja je „zarobljena“ u uverenju da dobar roditelj je onaj koji i:
- Kupuje sve one sitnice i krupnice koje smo mi kao deca želeli;
- Vodi na niz dodatnih sportsko/rekreativnih i edukativnih sadržaja poput škola sporta, mnogobrojnih treninga, školice jezika, slikanja, plesa, gimnastike, baleta, matematike, muzičke škole, programiranje, robotika…. a roditelji i te kako znaju da preteraju u broju aktivnosti. Sve veći broj dece svaki dan ima neku aktivnost, a često i dve. Pored umora i zasićenja deteta, roditelji su „izduvani baloni“ na kraju dana;
- Organizuje proslave svakog rođendana u igraonicama, rođendaonicama, a kad odrastu u diskotekama i splavovima sa brojem zvanica kao da prave svadbu;
- Šalje dete na sve ekskurzije, kampove i izlete koji se nude u školama, a koji iz godine u godinu su sve skuplji, često u terminima i objektima koji su „škart“ – „Al’ kako moje dete da ne ide, kad idu svi drugari iz odeljenja.“
- Kupuje odeću i obuću detetu u količinama gde se često dešava da dete neku stvar obuče svega par puta dok je ne preraste;
- Kupuje tehničke uređaje poput telefona, kompjutera, SonyPlayStation…..a želi da dete čita, bude dobar đak i što manje vremena provodi pred monitorom i naravno da se socijalizuje;
- Daje detetu novac za užinu, sa stavom da se ne odvaja od drugih. Pa neka kupi u pekari neku sitnicu za 200, 300 dinara…jer jabuka, sendvič od kuće i sl. je tako out – smejaće mu se!
- Svakodnevno u potrošačku korpu ubacuje gomilu „nezdrave hrane“ poput konditorskih proizvoda, slaniša, sokova sa gomilom šećera, suhomesnatih prerađevina koje plivaju u emulgatorima, veštačkim bojama, aromama, stabilizatorima….
E pa dragi moji roditelji ako vam je cilj da vaše dete bude odrasla osoba koja je pre svega sama sa sobom dobro, zadovoljna i ispunjena, a samim tim i uspešna – sve gore nabrojano neće imati nikakvog značaja, čak ih i mnoge od tih stvari unazađuju i odvlače od toga.
Veštine koje su neophodne svima, pa i vašoj deci, naročito u vremenu koje dolazi su:
✅Dobro razvijena verbalna i neverbalna komunikacija koja podrazumeva veštine slušanja, primanja i davanja informacija.
✅Samopoštovanje kao izvor unutrašnjeg zadovoljstva osobe – a koje se razvija upoznavanjem sebe, svojih potencijala i stalnom nadogradnjom.
✅Visoko razvijenu emocionalnu inteligenciju, koja podrazumeva pre svega prepoznavanje i upravljanje sopstvenim emocijama.
✅Finansijsku pismenost koja podrazumeva šta je vrednost novca. Kako ga zaraditi i ono najvažnije –UPRAVLJATI i INVESTIRATI GA.
✅Strategijsko razmišljanje prilikom kreiranja ciljeva: kako, sa kim, gde, resursi, koja je korisnost, rokovi, smisao, kontrolne tačke….
Svi želimo najbolje svojoj deci. Sasvim je ok sve što radimo, jer je to ono što najbolje znamo.
Baš tome i služi ovaj tekst.
Da usmeri na one životne, esencijalne stvari koje su važne za decu. Obrazovanje i fizička aktivnost dece su svakako važni, ali sa merom.
Buđenje svesti o značaju investiranja u ono „neopipljivo“ obrazovanje koje neće odmah dati konkretan opipljivi rezultat je cilj ovog bloga. Obrazovanje koje utiče na stil razmišljanja, percepciju, doživljaj sebe, spoznaju sebe i svojih potencijala, ima značaj za ceo život i ključno je da sve naučeno kroz formalno i neformalno obrazovanje i iskustvo – ima upotrebnu vrednost, korisnost. Svako dete i odrasla osoba je moguće da doživi svoju renesansu i promeni pogled na svet, dobije unutrašnju motivaciju koja će ga voditi ka ostvarivanju svojih punih potencijala i boljem i svrsishodnijem životu. Ne postoje prečice, ni instant efekat. Sve je moguće, ali kao i sve dobre stvari zahteva vreme.
A za kraj, ne zaboravite vrlo važan detalj – Dobar roditelj je onaj koji je dobro! Kada roditelj koji je dobro, koji vodi ispunjen i zadovoljan život, provodi vreme sa svojim detetom u razgovoru, druženju, šetnji – dete će sve dobiti i ni jedna dodatna edukacija mu nije potrebna.
Da li ste vi dobro?
Katarina Stojanović
NLP Trainer & Coach IANLP
Autor programa MindUp
